Ko je Koča Popović? Umetnik, pesnik, nadrealista, filozof, ratnik, general, cinik, državnik, razmaženi bogataški sin, genijalni vojskovođa ili bonvivan? Srbin koji je pre maternjeg naučio francuski jezik, ubeđeni komunista koji se podsmevao komunističkoj dogmi, sportista, potpredsednik Jugoslavije koji je na posao dolazio svojim Spačekom? Odgovor na ova pitanja bi mogao da glasi: sve ovo pomalo i ništa od ovoga sasvim. U stvari, ko je Koča Popović ostaje i dan danas tajna", ovim rečenicama počinje film Gorana Markovića "Konstantin Koča Popović", prikazan na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je donekle pokušao da odgonetne ovu misteriju.

Bilo da je reč o njegovom vojevanju u Španskom građanskom ratu ili NOB-u, hapšenju i isključivanju iz KSJ, radom u Generalštabu ili u jugoslovenskoj diplomatiji, te razlazu s Titom 1972. godine i raspadu
Jugoslavije, Koča Popović je ostao enigma. Ništa čudno, budući da je život legendarnog komandanta Prve proleterske brigade bio je tajna i za njegove prijatelje i bliže saradnike poput Mirka Tepavca, koji je, kako je svojevremeno Dušan Čkrebić objasnio, inspirisao podnaslov njegove knjige "Koča Popović - duboka ljudska tajna". O velu misterije koji obavija Popovićev život i dan danas govori i zanimljivost da je tokom pisanja Čkrebić bio vođen Popovićevom rečenicom: "Vređa me to što su me - još za života - poslali u legendu. Ni Tito nije legenda. Legenda se postaje tek ako preživiš pet stotina godina posle svoje smrti. Kao Sveti Sava ili car Dušan".

U nekim svetskim zemljama život Koče Popovića odavno bi bio tema nekog filma. Kod nas je, uz nekoliko publikacija, njegov život tek sada došao na veliko platno. Taj neobičan i značajan lik čoveka koji je postao legenda još za života, a koji je danas potonuo u zaborav, Goran Marković je pokušao da predstavi novim generacijama. Kako kaže, smatrao je da je bila njegova civilizacijska obaveza da napravim jedan ovakav film.

- Imao sam apsolutno lične motive za ovaj film. Poziv Filmskih novosti da radim film o Koči Popoviću odmah sam prihvatio jer gajim veliko lično poštovanje prema tom čoveku. Osim toga, smatrao sam da to mora neko da učini, da o njemu neće ostati ništa na platnu, osim par dobrih knjiga - kazao je nakon projekcije filma reditelj i scenarista, koji je na osnovu arhivskih materijala uspeo da napravi uzbudljiv film o Popoviću, ali i istoriji Jugoslavije.

On je istakao da se Popoviću uvek divio kako je dostojanstveno podnosio to što su mu uradili (način na koji su ga smenili), te da se u politici ponašao kao umetnik, "opušten i siguran u ono što jeste, bez ikakve potrebe da se kiti perjem".

- Verujem da je Koča duboko u sebi morao da prebacuje sam sebi što je uopšte otišao u smeru politike. On je bio sposoban pesnik, koji se u Parizu družio sa Bretonom i nadrealistima. Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret, izašavši iz toga ipak kao veliki borac i ratnik. Teško je nosio krst boljševizma i strogog komunizma koji je u Jugoslaviji imao veliko uporište - smatra Marković.

"Ako je uopšte, u tom smislu, na mene značajnije uticao, nadrealizam mi je, rekao bih, samo olakšavao da očuvam izvesnu, makar i zatomljenu kritičku distancu, da ni komunističku idealističku utopiju ne uzimam baš bukvalno, ma koliko se u tom pravcu trudio. Omogućavao mi je, ako tako mogu da kažem, da bockam i naš dogmatizam. Ali sam došao do zaključka da je to u sadašnjim okolnostima sasvim nedovoljno", govorio je, kako piše u knjizi Aleksandra Nenadovića "Razgovori s Kočom", Popović.

Na komentar iz publike da u filmu nema spornih detalja iz Kočinog života, poput onog da je planirao savezničko bombardovanje Leskovca i drugih gradova u Južnoj Srbiji septembra 1944. godine, Marković je rekao da nije našao dokumenta koja bi to potvrdila.

- Taj detalj bih sigurno stavio u film da sam našao dokaze da je to zaista i učinio. Našao sam se i pred pitanjem da li je znao za Goli otok i šta je mislio o tome. Morao sam da pređem preko toga, jer ne mogu da govorim o stvarima za koje nemam dokaze - istakao je Marković.

Kompozitor i akademik Ivan Jevtić kazao je da dokumenti o Popovićevom učešću u bombardovanju postoje u Narodnom muzeju u Leskovcu, te da ko je Koča Popović zavisi od toga kako ko gleda na stvari, jer je to bio čovek koji je mogao da stavi potpis na Titovo naređenje koje je sravnilo dva grada sa zemlje u njegovoj domovini (Leskovac i Podgorica).

- Ja nisam imao nikakav drugi pogled osim svog sopstvenog. Kada su Filmske novosti tražile da napravim film o Koči Popoviću, rekli su mi da bude kako ga ja vidim. Ako sam pogrešio, na meni je. Tako ga ja vidim - zaključio je Marković.

"Srbi po profesiji"

"Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji", pisao je u svom dnevniku pred smrt 1992. godine o braniteljima srpstva i "Srbima po profesiji".

Koča na tenisu

Goran Marković je, kako kaže, Koču Popovića upoznao na tenisu, iako su se njegova baka i Popovićeva majka družile.

- Neki prijatelj mu je otkazao, pa je pozvao mene, koji sam se slučajno našao tu, da uskočim i da igram s njim u dublu. Imao sam tremu a i tada sam tek pokušavao da naučim da igram tenis, pa sam sve vreme loše igrao. Popović me je non-stop kritikovao. Kada sam se pobunio zbog toga i rekao mu da ja ne mogu da igram ako će on da komentariše svaki moj potez, kazao mi je kroz osmeh da je on general, i da mora da pobeđuje - priča Marković.

Kočin in spaček i Dapčevićev džip

Spaček Koče Popovića je legenda za sebe. Ivan Ivanji je u svojoj knjizi "Titov prevodilac" napisao, poredeći džip Peka Dapčevića i Kočin spaček, da je za razliku od Dapčevića, koji je svojim autom želeo da se kamuflira, Popović naprotiv tražio izazov. "Mislim da je time hteo da kaže: Ja nisam kao oni! Ali ja nisam ni buržuj, ja sam običan francuski intelektualac", piše Ivanji.

IZVOR